Мој брат и ја смо почели да узимамо часове хармонике код Ђивре, тадашњег познатог мајстора хармонике у Пожаревцу. Били смо негде око 9-10 година старости. После неколико година подучавања могли смо и сами да учимо разна кола и песме а и фолкклорне игре јер смо све време активно били укључени у културно аматерски живот у нашем али и околним селима. Кад смо мало одрасли дошло је време да почнемо да свирамо на великим хармоникама које су све до тада чекале на нас у шифоњеру. Негде у време око моје 15 године брат и ја смо почели да узимамо часове хармонике код Велизара Матушића, тадашњег великог мајстора хармонике и композитора народне српске а и влашке музике.

Убрзо смо одлучили да издамо и плочу са народним колима која смо брат и ја иако млади сами осмислили и компоновали, а наш учитељ извршио одређене корекције и допуне. Снимили смо материјал али нисмо могли одмах да га издамо тако да је тај материјал чекао можда и целих 3-4 године. У току свих година нашег узрастања учествовали смо на великом броју такмичења аматера музичара и певача. Победа и прво место на такмичењу Стишки акорди у селу Дрмно омогућила нам је издавање материјала код издавача Југодиск који је био један од спонзора поменутог такмичења.