У нашој породици се већ и у старијим генерацијама певало и свирало а због велике љубави и интересовања према музици моји родитељи су одлучили да мој старији брат и ја кренемо тим веселим путем, путем музике.

Моји родитељи (Бoжица и Сима) су неколико година провели као привремени радници у Немачкој (Минхену) 70-тих година. У новинама Политика које је отац понекад куповао на главној железничкој станици у Минхену, појавио се један оглас мајстора Аце Лукића из Београда који је правио хармонике. Убрзо по доласку у Србију ступили су у контакт са мајстор Ацом и договорили израду две мање и две веће хармонике за мог брата Предрага и мене.

Наши прабаба и прадеда су са поносом показивали наше хармонике свима који су навраћали у нашу кућу. Још и данас се добро сећам мириса који се ширио кад су отварали кофере са великим хармоникама. Декорисане са орловима и шареним каменчићима налик на драго камење хармонике никог нису оставлане равнодушним.

:: следећа >>